Finansije i Osiguranje - Srbija

Banke neće švajcarske franke, a njihova štednja raste

U našim bankama u pogledu štednje švajcarskog franka dešava se svojevrsna alhemija. Banke ne primaju švajcarce na štednju, bar ne novu štednju, a položeni depoziti u valuti države sa Alpa – rastu. Bar tako pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

Naime, ukupna devizna štednja u švajcarskim francima kod banaka na kraju aprila 2018. godine iznosila je 400,1 milion švajcarskih franaka (preračunato u evre – 333,8 miliona evra) i bila je veća 246,2 miliona franaka (odnosno 160 odsto) u odnosu na kraj aprila 2008. godine što je period pre 10 godina.

Takođe, štednja položena kod domaćih banaka u švajcarskim francima raste iz godine u godinu, pa je u 2017. godini ona povećana 32,1 milion franaka (8,9 odsto), dok je u prva četiri meseca 2018. povećana 8,4 miliona franaka (2,2 odsto). Očigledno da većina banaka ne prima franke ali ima i pokoji izuzetak.

Otkud toliko povećanje kad su štediše suočene s tim da banke neće da prime tu valutu? Naša čitateljka Aleksandra D. bila je neprijatno iznenađena kada je, posle ostavinske rasprave, nasleđene švajcarske franke odnela u banku kako bi ih položila na štednju. Jer, bankari su joj nedvosmisleno saopštili da valutu države sa Alpa – ne primaju. U banci nije mogla da ih položi ne samo na štednju, već ni na devizni račun.

Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije, kaže da verovatno povećanje štednje u francima potiče iz vremena početka svetske ekonomske krize kada su mnogi „prepakivali” evre u franke kako bi, zbog straha od krize, sklonili imovinu u najsigurniju valutu. To je rađeno na bazi subjektivnog utiska, a Grubišić kaže da se oni danas verovatno kaju.

Pojava da su švajcarski franci nepoželjni u bankama iznenađuje samo one koji sticajem okolnosti iznenada dobiju švajcarce, a zapravo traje već godinama kao posledica svetske ekonomske krize. Naime, švajcarski libor, što je referentna kamata po kojoj banke na londonskom tržištu novca pozajmljuju sredstva denominirana u švajcarskim francima, već godinama je u minusu. Trenutno tromesečni švajcarski libor iznosi minus 0,72 odsto.

– Švajcarce držimo u inostranstvu na korespondentskim računima, a tamošnje banke nam na oročene švajcarce zaračunavaju negativnu kamatu. Ukoliko, recimo, oročimo 10.000 švajcaraca, za samo mesec dana gubimo 72 evra – kaže jedan bankar.

S druge strane, banke u Srbiji više ne odobravaju kredite u toj valuti, pa tako ne mogu da na aktivnoj kamati nadoknade gubitak koji nastaje na pasivnoj, odnosno na štednji.

U Komercijalnoj banci su nam zvanično odgovorili da su, u januaru 2016. godine, usled promenjenih uslova na tržištu kao i u cilju smanjenja valutnog rizika po banku i štediše, prestali da otvaraju štedne račune u švajcarskoj valuti.

Drugim rečima, kako bi se zaštitili od gubitaka, bankari su internim poslovnim odlukama obustavili sve transakcije sa švajcarcima za nove klijente. Oni praktično ne mogu da otvore račun za štednju u švajcarskoj valuti. Ukinuta im je mogućnost i oročene štednje, koja je donosila kamatu od oko jedan odsto godišnje, ali i štednje po viđenju. Bankari su izuzeli, ali samo delimično, stare štediše. Oni mogu i dalje da drže švajcarce u banci, ali bez oročenja. Banka je praktično pristala da im čuva novac po kamati koja je jednaka nuli ili 0,01 odsto godišnje.

Zoran Grubišić kaže da je na Zapadu i za štediše sasvim normalno da plate negativnu kamatu na štednju, odnosno da plate banci da im čuva novac, a da je tako nešto kod nas još uvek nezamislivo.

– Banke kod nas još nisu ponudile štedišama negativnu kamatu, jer je to baš loš signal, iako ih tržišna logika tera na to. Naše štediše su subjektivno spremne da idu do nula odsto kamate, ali ne i u minus, smatra Grubišić.

U NBS navode da, prema propisima koji uređuju devizno poslovanje, nema ograničenja za otvaranje deviznih računa u švajcarskim francima, kao ni za štednju u toj valuti – oročenu ili po viđenju. Ipak, prema propisima koji regulišu poslovanje banaka, banka može, saglasno svojoj poslovnoj politici, da odlučuje o tome da li će primati pojedine valute.

– Imajući u vidu povećanje štednje u francima, i to iz godine u godinu, može se konstatovati da postoji spremnost poslovnih banaka da klijentima iz sektora stanovništva nude proizvod štednje u švajcarskim francima, kažu u NBS.